ПОШТОВАНИ ПОСЈЕТИОЦИ,

Интернет странице Удружења "Херцеговац" тренутно се налазе у фази редизајна. Намјера нам је да њихово ажурирање завршимо до краја мјесеца новембра текуће године. У међувремену су вам доступни садржаји које смо објавили до јуна 2007.

Срдачан поздрав из Удружења "Херцеговац".


Поштовани посјетиоци,

Удружење "Херцеговац" основала је група грађана 9. априла 2005. године, заинтересованих за судбину Херцеговине и њен развој и напредак у сваком погледу.

За нас, Херцеговина је територија која обухвата земљу Херцега Стјепана - Херцега од Светога Саве, која је данас омеђена осјећањем припадности том простору.

Просторни план Републике Српске дефинише Херцеговину као област која обухвата општине: Билећа, Берковићи, Вишеград, Гацко, Источно Горажде, Источни Мостар, Калиновик, Љубиње, Невесиње, Србиње, Требиње и Чајниче.

Површина Херцеговине је око 7.000 km² , број становника је око 125.000, што даје густину насељености од око 18 становника по km²).

 

Забринути за судбину Херцеговине, као свог ужег завичаја, због тога што је дошла на само дно по развијености, и у Републици Српској а камоли шире, и што јој пријети опасност одумирања, ми, група оснивача Удружења, одлучили смо да учинимо све што је у нашој моћи како би Херцеговина оживјела.
Цијенимо да на овакво стање у Херцеговини највише утичу:

    • недостатак разумијевања и економске подршке од стране државе (нема подстицајних закона, нема институција које би бринуле о развоју Херцеговине, нема свијести о потреби равномјерног развијања региона, много обећања а мало резултата);
    • слаб или готово никакав утицај Херцеговине на одлуке Владе и Скупштине Републике Српске, чак и када се оне директно односе на Херцеговину (један од разлога је и недовољно ангажовање политичких представника Херцеговине);
    • недобронамјерно геополитичко окружење (са изузетком Србије);
    • чињеница да Херцеговина не управља својим сопственим природним ресурсима нити има значајније користи од њих.

Међутим, Херцеговину a priori, неправедно и злонамјерно, проглашавају сиромашном. Она има добре темеље за привредни развој, а овдје ћемо издвојити само неке:

    • људски потенцијал (опште образовање);
    • природни ресурси (вода, земљиште и климатски услови);
    • туристички потенцијал;
    • још увијек еколошки незагађена територија.

Зато, вјерујемо, Херцеговци би требало да сами, уз Божију помоћ, потраже и нађу излаз. Излаз је, без сумње, у самоорганизовању и окупљању Херцеговаца, гдје год они били, оних Херцеговаца који гаје љубав према завичају, људи који су радом и залагањем већ показали колико знају и шта могу да ураде, који су својим животом исказали узоран морални лик и који су увијек поштено радили и часно живјели.

Позивамо Херцеговце да се окупе око Програма Удружења и дају свој допринос приједлозима, пословним идејама и плановима, улагањима у развојне пројекте у оквиру властитих могућности, све у циљу заштите добара која смо наслиједили и за која су се Херцеговци вијековима борили.


Предсједник Удружења

Јово Мискин